čet - 17.11.2005

veo tisine,pokoja vremenska rupa i put ka...

i tako...
cekam,
i ovijam se oko
kazaljki sata,
ne bih li zaustavila,
usporila,
ubrzala;
razotkrila te mucne trenutke,
taj netakt,
koji gusi;

tik-tak,
u nezaustavljivom ritmu,
ja cu da ovijam se,
vjedjama cu da rasparam
te vremenske praznine...

zaogrni me
dubinom,



da muk
pretvori se
u ispunjenje.

posted by non´se at 17. studeni 2005 15:48:00

0 koment:

Add comment

vracaj se:

<$BlogBacklinkControl$> <$BlogBacklinkTitle$> <$BlogBacklinkDeleteIcon$>
<$BlogBacklinkSnippet$>
posted by <$BlogBacklinkAuthor$> @ <$BlogBacklinkDateTime$>

<$BlogItemBacklinkCreate$>

<< Home