ovde je ovako, tamo je onako
Koji je to impuls koji nas nagoni na promene, na istrazivanje i zelju
za iskustiti nesto drugacije? Postoji ceznja za necime novim, neka vrst
ideje, opsesije ili fikcije kojoj tezimo. Pruziti samome sebi nesto
drugacije; okusiti novi nacin razmisljanja, videti druge kulture;
uklopiti se u nesta sasvim novo..
Mnogi od nas se pitaju, kako je tamo negde, i postoji li nesta bolje. Sto je to zapravo bolje za kojim ceznemo. Sto smo spremi riskirati i investirati u ispunjenje nasih ciljeva; vodjeni zeljama raznoraznim; nagnani raznim razlozima; od osobne krize, do ekonomske ili socijalne krize tamo gde se nalazimo.
Ne postoji li u svima nama jedan nomad ,koji je u neprekidnom kretanju, sledeci glas vlastitog srca?! Nismo li duzni samima sebi pruziti uvide u nesta novo, a opet ostati verni sebi samima i ne slediti mase? Da li je intelektualna znatizelja jedan od faktora kojime prestajemo biti ono sto smo mislili da jesmo, i trazimo nove nacine i nove razine postojanja?
Koliko smo hrabri pokrenuti nesta novo; odbaciti stare poglede, i prestati se kretati starim vec utabanim stazama? Koliko smo spremni riskirati ne bi li sledeli nesto sto uistinu zelimo? Imigracije, velike seobe naroda kroz povest uvek su nam davale primer hrabrosti onih koji se odupiru zadanim normama i odlucuju slediti neku svoju viziju toga kako bi trebalo biti.
Sama sam netko tko je iza sebe ostavio sve sto mu je poznato i blisko, ne bi li neustrasivo osvojila jedan novi teritorij u kojemu se dalje nameravam razvijati. Jesam, da- riskirala sam mnogo. Kako je to zapocinjati iz pocetka; kako je to suocavati se s novim nacinom razmisljanja i novim nadama?!
Sve sto sam riskirala, bilo je s jasnom namjerom i iskrenom verom u svoje snage. Kuda sam krenula, tamo sam i stigla; sve mape sto sam potanko iscrtavala i sledila glas vlastitog srca dovele su me do onoga sto uistinu zeljela sam. Nasla sam sto sam trazila, i dobila sam sto sam htela. Da li je bilo lako izvedivo?! Naravno da je i nije. Zasto je i nije? Jer sam nacin poimanja, onoga sta nam se desava jeste jedan od temelja onoga sto cemo dalje kreirati (uvek se krece od ovde i sada); i s cime cemo se jos suocavati.
Ispred nas je jos mnogo neosvojenih planina; jos mnogo neistrazenih krajolika i mnogih mogucnosti i izbora.
Sto je sira nasa svest, nasi novi izbori nas vode ka jos neisanjanim preokretima.
Ovde je ovako, a tamo je onako.
Mnogi od nas se pitaju, kako je tamo negde, i postoji li nesta bolje. Sto je to zapravo bolje za kojim ceznemo. Sto smo spremi riskirati i investirati u ispunjenje nasih ciljeva; vodjeni zeljama raznoraznim; nagnani raznim razlozima; od osobne krize, do ekonomske ili socijalne krize tamo gde se nalazimo.
Ne postoji li u svima nama jedan nomad ,koji je u neprekidnom kretanju, sledeci glas vlastitog srca?! Nismo li duzni samima sebi pruziti uvide u nesta novo, a opet ostati verni sebi samima i ne slediti mase? Da li je intelektualna znatizelja jedan od faktora kojime prestajemo biti ono sto smo mislili da jesmo, i trazimo nove nacine i nove razine postojanja?
Koliko smo hrabri pokrenuti nesta novo; odbaciti stare poglede, i prestati se kretati starim vec utabanim stazama? Koliko smo spremni riskirati ne bi li sledeli nesto sto uistinu zelimo? Imigracije, velike seobe naroda kroz povest uvek su nam davale primer hrabrosti onih koji se odupiru zadanim normama i odlucuju slediti neku svoju viziju toga kako bi trebalo biti.
Sama sam netko tko je iza sebe ostavio sve sto mu je poznato i blisko, ne bi li neustrasivo osvojila jedan novi teritorij u kojemu se dalje nameravam razvijati. Jesam, da- riskirala sam mnogo. Kako je to zapocinjati iz pocetka; kako je to suocavati se s novim nacinom razmisljanja i novim nadama?!
Sve sto sam riskirala, bilo je s jasnom namjerom i iskrenom verom u svoje snage. Kuda sam krenula, tamo sam i stigla; sve mape sto sam potanko iscrtavala i sledila glas vlastitog srca dovele su me do onoga sto uistinu zeljela sam. Nasla sam sto sam trazila, i dobila sam sto sam htela. Da li je bilo lako izvedivo?! Naravno da je i nije. Zasto je i nije? Jer sam nacin poimanja, onoga sta nam se desava jeste jedan od temelja onoga sto cemo dalje kreirati (uvek se krece od ovde i sada); i s cime cemo se jos suocavati.
Ispred nas je jos mnogo neosvojenih planina; jos mnogo neistrazenih krajolika i mnogih mogucnosti i izbora.
Sto je sira nasa svest, nasi novi izbori nas vode ka jos neisanjanim preokretima.
Ovde je ovako, a tamo je onako.
1 koment:
:)
vracaj se:
posted by <$BlogBacklinkAuthor$> @ <$BlogBacklinkDateTime$>
<$BlogItemBacklinkCreate$>
<< Home