sanatorijski-observatorijum

polagano otvaram oci,
i samo slike;
sabirem?
ja ne cujem te nista;
ja ne znam vise nista,
ne znam, ne znam, ne znam.

Tako je sve daleko,
i tlo od nogama se trese;
sama, sama, sama, i ja isto.

S tobom,
bez tebe,
sve isto je..

Sve svodi se na neke
norme..
na poglede,
na misao..
Rec i delo
pretapaju mi se
u nedogledno
ponavljanje..

Opet,
ponovo
i nanovo,
ista prica,
s vise ili manje cinizma,
s vise ili manje bezobzirnosti,
s vise ili manje kurtoazije,
s vise ili manje licemerja...

Tako sam sama,
tako sama sa sobom,
okruzena jedino sam
drvecem i asfaltom..

tvoje misli ne doticu me vise,
daleko su,
i odbijaju se tupo,
poput udarca u prazno,
ne iznenadjuje me vise nista,
od ove doze bezosecaja..

ja ne cujem vise!!
i ne znam gde sam,
i tko je poceo,
i gde je pocetak,
i zasto natzire se kraj,
kraj;
koji stoji
na stolu,
nagrizen kao komad kruha,
satima-
danima-
nocima-
ja gledam u tebe,
i ne vidim niti sebe,
ne vidim niti tko se krije
iza sarkasticnih izljeva..

noci su tako puste,
i nema se sna,
pozdravljam zidove,
gledam ih nemilice;
netremice..

I cemu sve te
pripovedke,
cemu sva ta pretvaranja,
kada nejasno je-
da jasnije ne moze biti?

Sama, sama, sama i ja isto!

Non´se je odputovala,
na mesto
gde ne cuju se ljudske reci,
na mesto gde
iz daljine,
moze da se posmatra svet i ljudi,
gde ne sudeluje se,
i ne razume se jezik koji se govori..
Non´se je odputovala,
u delove,
gde ni sunce niti mesec
ne mogu da izadju, niti da sidju..
Non´se je borderline,
Non´se je schizo,
non´se je odsekla dugu kosu,
Non´se ima kratku kosu,
Non´se ne zivi,
Non´se je uvenula..

Non´se je samo zaspala;
ona je psihoza.-.neuroza.-.granicni poremecaj licnosti.-.
sve u jednome,
svi u jednome,
i zajedno se druzimo.


Non´se je insomnia.

i tako,
stojim na granici,
promatrajuci rascepane delove
necega sto zove se non´se,
jelte : LICNOST ,
tako mnogo ih ima,
i tako zelim da se smese,
i da se sastanu,
jer ove neurozno-psihoticne-poremecene-granicne drame,
icrpile su je..

Non´se bi samo htela da zna,
Non´se bi samo htela da dise,
Non´se je mora biti devojka?!;

Ona ide, dolazi, odlazi, gleda iza sebe,
e upravo taj pogled unazad ju cini nemirnom;
jer non´se nije sada i ovde,

jebote negde sam zapela.

provlacim se kroz sfere, i slike odonda,
i u ono sto ce da bude,
lovim se.

Non´se nije vise Non´se.-.
Doduse, jos uvek ista,
ali jos nije..