sanatorijski-observatorijum

Kako se "to" radi u Berlinu
yeah, samo za Vas, jer ste Vi tako trazili !!!

Ovako ide prica...
Posto sam ja skroz super cura; nema mi ravne, i ljudi znaju da mogu racunati na mene ,tako me- upravo tim drvoredom mojih divno-krasnih osebina dopalo otvaranje galerije mojega jelte drugarca. Ja sam kao prava Frau Domestikus (vse sam ne to) celu stvar "uredila" i "pripremila". Zasukala sam rukave i rukama junackim bacila se na posao ; o da...
Sledi inerijer mojim rukama estetiziran, osvetljen, rasvetljen; ma sve ono sto nikada niste niti sanjali!!!














Uredno sam se pripremila za sukobljavanje s celnicima i inima; vrlo vesto, naime vodku sam kapila- kapove po slapove; taman mi je doslo i moje privatno drustvo;
sampanjac za naoruzanje a taman sam jos i sekta pripremila. Cak i piva je bilo za kolegu, s kojim taj dan sklopih prijateljstvo. (Ma tko me ne bi takvu blebetavu i temperamentnu) Nakon sto sam se fino uredila; isterala sam prisutne iz galerije, a i one odsutne (alkohol ih je ubio) i krenuli smo u obilazak ostalih galerija na tom podrucju ili vam ga kvartu. Na fotkama vrlo dobro mozete primetiti moje zasukane rukave . No da krenimo dalje... Btw za ovo fotke doterati i uplodovati trebalo mi je oko 3 sata; nazovite me sporom. A jos sledi obilazak...






Ovaj Gospodin na 1. fodki ispod-jeste inace Cheef celog dogadjaja vise o njemu OVDE; no njega cemo jos susresti u toku ove setnje










Nakon ljubaznih i gostoprimivih domacina; u cestom broju slucajeva- rusa, poljaka i inih istocnjaka; naravno nikako nisam mogla odoljeti ponudjenim vodkama i rakijicama; raznoraznih podretla () ; u djepu zavrsile su razne vizit karte- hm.. neznadem u sto sam koga uspela uveriti ,hahaha, izblebetala se, sva u fazonu; ismijala ; i tako nakon sto su se sve galerije pozatvarale; uputismo se u KLUB gde uvek kao i obicno bijashe party gde svi na kraju zavrsimo

Prica se nastavlja.. Fodke s partija nekom drugom prilikom; ja isto tako moram nesta da jedem danas, a i ima da chantam, prava sam bogomoljka



Ima da me volite do neba i ntrag ,nakon ovog izvestaja... Skoro 5 sati sam ga spremala !!! Jesam li ja ,ili nesta trece?!
Fodke sam po vise puta uplodovala, jedne te iste ofkors; jerbo je server tako zajebavao .
DOOOOOOOOOOSTAAAAAAAAA za sada

Vasa verna dopisnica
Violetta

Koji je to impuls koji nas nagoni na promene, na istrazivanje i zelju za iskustiti nesto drugacije? Postoji ceznja za necime novim, neka vrst ideje, opsesije ili fikcije kojoj tezimo. Pruziti samome sebi nesto drugacije; okusiti novi nacin razmisljanja, videti druge kulture; uklopiti se u nesta sasvim novo..
Mnogi od nas se pitaju, kako je tamo negde, i postoji li nesta bolje. Sto je to zapravo bolje za kojim ceznemo. Sto smo spremi riskirati i investirati u ispunjenje nasih ciljeva; vodjeni zeljama raznoraznim; nagnani raznim razlozima; od osobne krize, do ekonomske ili socijalne krize tamo gde se nalazimo.
Ne postoji li u svima nama jedan nomad ,koji je u neprekidnom kretanju, sledeci glas vlastitog srca?! Nismo li duzni samima sebi pruziti uvide u nesta novo, a opet ostati verni sebi samima i ne slediti mase? Da li je intelektualna znatizelja jedan od faktora kojime prestajemo biti ono sto smo mislili da jesmo, i trazimo nove nacine i nove razine postojanja?
Koliko smo hrabri pokrenuti nesta novo; odbaciti stare poglede, i prestati se kretati starim vec utabanim stazama? Koliko smo spremni riskirati ne bi li sledeli nesto sto uistinu zelimo? Imigracije, velike seobe naroda kroz povest uvek su nam davale primer hrabrosti onih koji se odupiru zadanim normama i odlucuju slediti neku svoju viziju toga kako bi trebalo biti.

Sama sam netko tko je iza sebe ostavio sve sto mu je poznato i blisko, ne bi li neustrasivo osvojila jedan novi teritorij u kojemu se dalje nameravam razvijati. Jesam, da- riskirala sam mnogo. Kako je to zapocinjati iz pocetka; kako je to suocavati se s novim nacinom razmisljanja i novim nadama?!
Sve sto sam riskirala, bilo je s jasnom namjerom i iskrenom verom u svoje snage. Kuda sam krenula, tamo sam i stigla; sve mape sto sam potanko iscrtavala i sledila glas vlastitog srca dovele su me do onoga sto uistinu zeljela sam. Nasla sam sto sam trazila, i dobila sam sto sam htela. Da li je bilo lako izvedivo?! Naravno da je i nije. Zasto je i nije? Jer sam nacin poimanja, onoga sta nam se desava jeste jedan od temelja onoga sto cemo dalje kreirati (uvek se krece od ovde i sada); i s cime cemo se jos suocavati.



Ispred nas je jos mnogo neosvojenih planina; jos mnogo neistrazenih krajolika i mnogih mogucnosti i izbora.
Sto je sira nasa svest, nasi novi izbori nas vode ka jos neisanjanim preokretima.

Ovde je ovako, a tamo je onako.

Kako je znati, a nemati mogucnosti utecati na tok dogadjanja. Brinuti, premda jedini efekt koji potizemo jeste suosecaj, ako uspijemo prevazici nas same. Kako je posmatrati nadolazece, a biti u nemogucnosti da sudelujes? Kako je bolno saznanje da zavaravan si i da predstava je bila amaterska. Klaun sminke razmrljane, sto nekad osmeh je predstavljala.

Tih dah,
sapuce mi u uvo.

...Tih dana sedela je pred gledaocima, usana stisnutih; ponekim smeskom nategnutih. Soba ispunjena dimom i strah u ocima. Snaga sakrivena u kutku odsjaja, nekog tamo meseca...

Istraga:
Kriomice dok posmatrao je, kutevi usana mu se zakrivise; i sve tajne sto tajio je na povrsinu isplivase. Nemoguce je od reke ista sakriti, reka nezaustavljivo struji i pokrece se; bolna grimasa prostruji mu licem; zalost je bila sudionica i posledica ovog trena.

Zelio si; te imao.
Sopstvenim slepilom izgubio.
(zar nije kao da si povez preko ociju nosio)


**********************************************************
Posaljite mi rekom male papirnate brodice, neka daleko odplove;i ja cu da smejem se.
**********************************************************


p.m. /private message/
Picassom-opcinjena, inspirirana, istinom dotaknuta.
Povise, nekom drugom prilikom, s nekog drugog prozora;
mozda nekog treceg pozorista.





Vreo dah,
miluje mi celo.


Vrata- pronadjena.
Istraga zavrsena.
 

Nekada davno, mora da je bio- ocean; niti moj niti tvoj. Nerazdeljen, netaknut; vetrom gonjen, suncem osmejan. Nekada davno, mora da je bilo- jedno. Tek tako, dahom ispunjeno, pulsirajuci pokretljivo. Nekada, kada bila sam mala, kada bila sam vetar sto tvojom kosom se poigrava, nekada sam osmehom znala naterati lisce da susti; i pev ptica sam u solju ti sasula, da ne zaboravis odakle si. Ja sam oceanu pripadala, i val sam bila. Nekada...

kao ovako,
kada je tako;
tada pogled
ka obzorju spustam.

ponekad kimnem glavom.

p.s. pahulje pocinju da zaigravaju se.


veza.cekanje.

stand by
(ocekujes li ti to od mene da uvek ti budem "pri ruci"?)

line busy.

ili nedostupno...

ocu cuti istinu,
a i kolace jesti.

baaaam-baaaam..

uspedoh sa copy pastama apostrofa koji je nestao ,
namerno,
zamislite,
koristim specifican apostrof za logiranje,
kojega nema na ovoj tast. kojoj pisem,
niti na drugoj koju prikopcah,
jednostavno je nestao..
Konacno danas je uspelo da ga copypastam,
jucer nije nista uopste prihvatao.
poool-luda bila.grr..
znam da vas uopste ne zanima,
no eto,
tek-tako
ja se ulogirah!!!








jupi :D

obala meseca,
i tek tako;




gledam,
koliko se
prostirem.

kreativnost je;
putovanje do vlastite srzi.

Express Linija; nepravocrtna.

Direkcija?
Ka suncu.